Kupovina dečije obuće često zapne na istom pitanju – da li je broj zaista dobar. Ako se pitate kako meriti dečije stopalo kod kuće, dobra vest je da vam za to ne treba ništa komplikovano. Uz papir, olovku i nekoliko minuta možete dobiti mnogo bolju osnovu za izbor patika, cipela, sandala ili obuće za prohodavanje.
Roditelji najčešće greše kada veličinu biraju „odokativno”, prema starom paru obuće ili po tome koliko dete trenutno nosi u jednom brendu. To ume da prođe, ali ne uvek. Dečije stopalo brzo raste, kalupi se razlikuju, a i samo dete nekad ne ume da kaže da li ga obuća žulja, pritiska ili mu spada.
Zašto je važno znati kako meriti dečije stopalo kod kuće
Dobra mera nije sitnica, već osnova za udobnost i pravilan izbor obuće. Preuska obuća može da steže prste i stvara nelagodnost pri hodu, dok prevelika često dovodi do nesigurnog koraka, saplitanja i lošeg oslonca. Kod manje dece to je još važnije, posebno kada birate modele za prve korake, patofne ili lagane patike za svaki dan.
Još jedna stvar koju roditelji često previde jeste da broj na đonu nije isto što i stvarni unutrašnji prostor obuće. Dva modela iste veličine mogu da se ponašaju potpuno drugačije na nozi. Zato merenje stopala kod kuće nije zamena za probu, ali jeste najpouzdaniji prvi korak kada kupujete online ili želite da suzite izbor.
Šta vam je potrebno za merenje
Ne treba vam poseban alat. Dovoljni su običan papir, olovka, lenjir ili metar i ravna podloga uz zid. Poželjno je i da dete nosi čarapice slične onima koje će nositi uz obuću koju kupujete. Ako merite sandale ili papuče, stopalo možete meriti i boso, ali je važno da uslovi budu što sličniji stvarnom nošenju.
Najbolje je da merenje radite pred kraj dana. Tada je stopalo prirodno malo „raširenije” nego ujutru, pa je rezultat realniji. Ovo je mala razlika, ali često pravi veliku korist kada želite da obuća bude udobna tokom celog dana, a ne samo prvih pet minuta kod kuće.
Kako meriti dečije stopalo kod kuće korak po korak
Postavite papir uz zid tako da jedna kraća ivica dodiruje zid. Dete treba da stane na papir punom težinom, petom oslonjenom uz zid. Važno je da stoji uspravno, a ne da sedi, jer se stopalo pod opterećenjem blago produži i raširi.
Olovkom obeležite najdužu tačku stopala. To nekad nije palac, već drugi prst, i baš tu roditelji često naprave grešku. Zatim izmerite rastojanje od ivice papira koja je bila uz zid do označene tačke. Dobijate dužinu stopala u centimetrima.
Ponovite isto i sa drugim stopalom. Nemojte preskočiti ovaj korak. Kod mnogo dece jedno stopalo je malo duže od drugog, što je sasvim normalno. Za izbor obuće uvek se ravnajte prema dužem stopalu.
Ako je dete vrlo malo i ne sarađuje najbolje, postoji jednostavna pomoć. Jedan roditelj može da pridržava dete u stojećem položaju, dok drugi obeležava dužinu. Bitno je samo da stopalo bude oslonjeno ravno i da prsti nisu skupljeni.
Koliki dodatni prostor je potreban u obući
Sama dužina stopala nije konačna veličina obuće. Da bi dete moglo normalno da hoda i da bi prsti imali dovoljno prostora, u unutrašnjoj dužini obuće treba da postoji dodatak. Za većinu zatvorenih modela to je najčešće oko 0,8 do 1,2 cm. Kod obuće za prohodavanje i svakodnevnih patika roditelji obično najbolje prolaze kada ne idu ni pretesno ni „da traje dve sezone”.
Tu dolazimo do najčešće dileme. Ako uzmete obuću sa premalo prostora, dete će je brzo prerasti i verovatno neće biti dovoljno udobna. Ako uzmete previše veliku, stopalo neće imati dobru stabilnost. Drugim rečima, malo rezerve je poželjno, ali preterivanje nije isplativo.
Kod sandala i otvorenijih modela pravilo može biti malo drugačije, jer stopalo ima više prostora napred i sa strane. Ipak, ni tu ne treba birati model koji „pliva” na nozi. Dete treba da ima siguran oslonac, posebno u igri, trčanju i svakodnevnom kretanju.
Najčešće greške pri merenju
Prva greška je merenje dok dete sedi. Tada je stopalo kraće nego kada stoji, pa lako dođete do pogrešne veličine. Druga je merenje samo jednog stopala. Treća je oslanjanje na broj iz prethodnog modela, kao da su svi kalupi isti.
Česta greška je i to što roditelji gledaju samo dužinu, a zaborave širinu i oblik stopala. Neka deca imaju uža stopala, neka punija, neka viši ris. Zato dve cipele iste unutrašnje dužine ne moraju isto pristajati. Kod barefoot modela, na primer, roditelji često traže više prostora za prirodan položaj prstiju, dok kod klasičnih modela više pažnje obraćaju na stabilnost i konstrukciju.
Još jedna sitnica koja pravi razliku jeste crtanje celog obrisa stopala. To može pomoći kao orijentacija, ali nije uvek najpreciznije ako olovku nakrivite ili dete pomera nogu. Za izbor veličine važnija je tačna dužina od pete do najdužeg prsta nego „lepa” skica stopala.
Kako da znate da li obuća dobro pristaje
Kada obuća stigne ili je probate u radnji, broj na kutiji više nije glavna stvar. Gledajte kako dete stoji i hoda. Ako odmah pokušava da izuje obuću, hoda ukočeno, spotiče se ili se žali da ga nešto žulja, to je signal da model verovatno nije dobar, čak i ako vam broj deluje tačno.
Dobro pristajanje znači da peta ne ispada, da stopalo nije stegnuto sa strane i da napred postoji prostor za prste. Dete ne treba da savija prste da bi „stalo” u obuću. Kod zatvorenih modela roditelji ponekad probaju da gurnu prst napred ili pozadi, ali to nije uvek pouzdano ako dete pomera stopalo. Mnogo je sigurnije da prvo uradite pravilno kućno merenje, pa tek onda proverite ponašanje obuće na nozi.
Kada ponovo meriti stopalo
Kod male dece stopalo raste brže nego što većina roditelja očekuje. Ako dete još nije školskog uzrasta, merenje na svaka dva do tri meseca može biti sasvim razumno, naročito ako primećujete da je trenutno između brojeva. Kod starije dece to može biti malo ređe, ali i dalje dovoljno često da vas ne iznenadi nagli skok.
Sezonska kupovina je dobar trenutak za novu proveru. Pre letnjih sandala, jesenjih cipela, zimskih čizama ili novih patika za školu, odvojite pet minuta za merenje. To je jednostavan način da smanjite grešku i izbegnete vraćanje ili zamenu.
Merenje kod kuće i kupovina online
Ako kupujete online, pravilno merenje je posebno korisno jer vam pomaže da birate pametnije, bez nagađanja. Ipak, imajte u vidu da se tabele veličina i kalupi razlikuju od modela do modela. Zato je najbolje da dužinu stopala posmatrate kao polaznu tačku, a ne kao jedini kriterijum.
Roditeljima najviše znači kada mogu da ukrste tri stvari – izmerenu dužinu stopala, preporučeni dodatni prostor i sam oblik modela. Tako se mnogo lakše bira između patika za svaki dan, cipela za svečanije prilike, sandala, papuča ili obuće za prohodavanje. Upravo zato specijalizovane prodavnice dečije obuće imaju prednost – izbor je jasnije prilagođen uzrastu, nameni i obliku stopala.
Ako niste sigurni između dva broja, odgovor nije uvek isti. Nekad je bolji veći broj, a nekad drugi model istog broja sa drugačijim kalupom. Zavisi od toga da li je stopalo uže ili šire, da li dete tek prohodava ili je već vrlo aktivno, kao i od toga kakvu vrstu obuće birate. U tome je najveća vrednost dobrog merenja – ne rešava baš svaku dilemu, ali vam uklanja najveći deo pogađanja.
U Voziću roditelji najčešće najlakše donesu odluku kada prvo izmere stopalo kod kuće, a zatim biraju model prema nameni i obliku stopala, ne samo prema broju koji dete „obično nosi”. To štedi vreme, smanjuje pogrešan izbor i vodi do udobnije obuće.
Kad sledeći put budete birali novi par, setite se da dobra obuća ne počinje od police ni od dizajna, već od tačne mere. Nekad je dovoljno baš tih nekoliko minuta kod kuće da dete dobije obuću u kojoj će stvarno uživati da hoda, trči i raste.