Kad dete kaže da ga ništa ne žulja, a vi već posle dva dana primetite crvenilo na peti ili prstima, obično problem nije u modelu nego u veličini. Zato je pitanje kako izabrati broj dečije obuće mnogo važnije nego što na prvi pogled deluje. Dobar broj ne znači samo da cipela može da se obuje, već da dete u njoj hoda stabilno, da ima dovoljno prostora i da stopalo ima podršku tamo gde treba.
Roditelji često biraju između dva straha – da obuća ne bude mala odmah ili da ne bude prevelika pa da dete „pliva“ u njoj. Istina je negde između. Dečija obuća treba da prati rast stopala, ali ne sme da bude kupljena „za dve sezone unapred“. Kada je broj dobro pogođen, dete lakše hoda, manje se zamara i obuća se nosi onako kako je proizvođač zamislio.
Kako izabrati broj dečije obuće bez nagađanja
Najsigurniji put je da prvo izmerite stopalo, pa tek onda gledate broj na kutiji. Brojevi nisu potpuno isti kod svih proizvođača i zato oznaka 26 kod jednog brenda ne mora da bude ista kao 26 kod drugog. Roditeljima to često deluje zbunjujuće, ali dobra vest je da se greška lako smanjuje kada se krene od dužine stopala u centimetrima.
Merenje je najbolje raditi uveče, kada je stopalo tokom dana već malo „radilo“ i nije u najmanjoj jutarnjoj formi. Dete treba da stoji uspravno, oslonjeno na obe noge, jer stopalo pod opterećenjem bude nešto duže nego kada sedi. Stavite papir uz zid, neka peta dodiruje zid, pa obeležite najduži prst. Zatim izmerite rastojanje od ivice papira do oznake. Isto uradite i za drugo stopalo, jer razlika između leve i desne noge kod dece nije neobična. Uvek se ravnajte prema dužem stopalu.
Kada dobijete dužinu stopala, ne birate obuću identične unutrašnje dužine. Potreban je dodatni prostor. Kod zatvorene obuće taj prostor je najčešće oko 0,7 do 1,2 cm, u zavisnosti od modela i namene. Za patike i cipele za svaki dan roditelji najčešće najbolje prolaze kada ostave dovoljno mesta da prsti mogu prirodno da rade, ali ne toliko da stopalo klizi napred-nazad.
Koliko prostora dete treba da ima u obući
Ovo je deo gde se najčešće greši. Ako uzmete obuću sa premalo prostora, prsti su zbijeni, hod je neprirodan i dete može početi da izvrće stopalo ili da nesvesno menja način gaženja. Ako uzmete previše veliku obuću, peta beži, stopalo klizi i cipela ne pruža stabilnost.
Kod obuće za prohodavanje i modele za manju decu posebno je važno da nema viška koji remeti prve sigurne korake. Kod školskih patika i cipela može se ostaviti malo komotniji prostor, ali i dalje u razumnim granicama. Gumene čizmice i zimski modeli traže dodatnu pažnju jer se često nose sa debljom čarapom, pa nije dovoljno samo pogledati broj koji dete trenutno nosi u laganijoj obući.
Roditelji ponekad probaju stari trik – pritisnu prstom prednji deo obuće dok je dete nosi. To može pomoći, ali nije uvek pouzdano, naročito kod čvršćih modela ili kada dete savija prste. Mnogo je sigurnije proveriti unutrašnju dužinu modela i uporediti je sa izmerenim stopalom.
Zašto „broj veće“ nije uvek dobra ideja
Kupovina većeg broja deluje praktično i ekonomično, ali kod dečije obuće to često donese više problema nego koristi. Prevelika obuća menja oslonac stopala, otežava hod i može dovesti do saplitanja, naročito kod mlađe dece. Osim toga, dete u prevelikom modelu često jače steže prste ili nepravilno gazi da bi zadržalo cipelu na nozi.
Drugim rečima, malo prostora za rast jeste poželjno, ali „da traje što duže“ ne bi smelo da bude glavni kriterijum. Mnogo je važnije da obuća sada odgovara kako treba.
Razlike po modelima – isti broj ne znači isto pristajanje
Jedan od razloga zašto roditelji imaju utisak da je kupovina obuće komplikovana jeste to što isti broj ne leži jednako u svim kategorijama. Patike, sandale, čizme, papuče i barefoot modeli ne ponašaju se isto na nozi.
Patike su obično najzahvalnije za svakodnevno nošenje jer imaju više fleksibilnosti i lakše se prilagođavaju stopalu. Ipak, ako je model uži u prednjem delu, dete može imati osećaj stezanja i kada broj formalno odgovara. Sandale i polusandale traže proveru dužine, ali i rasporeda kaiševa. Nije dovoljno da stopalo stane – važno je da prsti ne izlaze previše napred i da peta ostane stabilna.
Kod zimskih modela i snegarica treba računati na čarapu, ali bez preterivanja. Ako obuća dobro stoji samo uz vrlo debelu čarapu, verovatno je ipak prevelika. Papuče i patofne često roditelji biraju opuštenije, ali i tu stopalo ne bi smelo da klizi, naročito ako dete u njima provodi mnogo vremena u vrtiću ili kod kuće.
Barefoot obuća je posebna priča jer je koncipirana tako da omogući prirodniji položaj stopala i više prostora u prednjem delu. To ne znači da treba uzeti bilo koji širi model, već da treba obratiti pažnju na tabelu mera i preporučenu rezervu prostora za konkretan tip obuće.
Kako da proverite da li obuća stvarno odgovara
Kada dete proba obuću, gledajte kako stoji i kako hoda, a ne samo da li uspeva da je obuje. Ako odmah pokušava da je skine, šepa, izvrće stopalo ili hoda ukočeno, nešto verovatno ne odgovara. Naravno, neka deca odbijaju i savršen model samo zato što im se ne sviđa boja, pa ovde treba razlikovati karakter od realnog problema.
Obratite pažnju na petu. Ako peta iskače pri hodu, obuća je možda prevelika ili model jednostavno ne odgovara obliku stopala. Prednji deo ne sme pritiskati prste, ali ni biti toliko dug da dete zapinje. Kada zakopčate ili zalepite obuću, stopalo treba da bude sigurno, bez prejakog stezanja preko risa.
Dobra obuća ne pravi problem nakon pet minuta. Još bolji znak je kada dete krene da se kreće prirodno, bez korigovanja koraka. U praksi, to roditelj najlakše primeti odmah.
Šta ako kupujete online
Online kupovina je praktična, ali traži malo više preciznosti. Tada je merenje stopala praktično obavezno. Ne oslanjajte se samo na to koji broj dete nosi „uglavnom“, jer to može da zavara. Proverite mere, uporedite ih sa dužinom stopala i uračunajte namenu obuće.
Ako kupujete sezonski model, razmislite i o tome kako će se nositi. Letnja sandala i zimska čizma ne biraju se po istom osećaju komfora. Specijalizovane prodavnice dečije obuće, kao što je Vozić, roditeljima olakšavaju izbor upravo zato što imaju jasno izdvojene kategorije i modele prilagođene uzrastu, sezoni i razvojnim potrebama deteta.
Najčešće greške pri izboru broja
Prva greška je da se broj bira napamet, po starom paru obuće. Dečije stopalo raste brzo i broj koji je odgovarao pre nekoliko meseci danas može već biti tesan. Druga česta greška je merenje dok dete sedi. Tada stopalo deluje kraće nego kada dete stoji i optereti nogu.
Treća greška je oslanjanje samo na izjavu deteta da ga obuća ne žulja. Manja deca to često ne umeju precizno da procene. Četvrta je kupovina prevelikog modela „da potraje“. Takva obuća retko bude pravi pogodak i za sada i za kasnije.
Tu je i zabluda da će se svaka obuća razgaziti dovoljno da reši problem tesnoće. Neki materijali hoće blago popustiti, ali to ne treba da bude plan. Ako je model tesan već u startu, najčešće nije pravi izbor.
Kada je vreme za novi broj
Nije potrebno čekati da dete jasno kaže da ga obuća boli. Znakovi su često suptilniji – tragovi na koži, otpor pri obuvanju, češće spoticanje, skidanje obuće čim sedne, savijanje prstiju pri obuvanju. Kod aktivne dece obuća se dodatno optereti tokom igre, vrtića ili škole, pa ono što je „tu negde“ kod kuće napolju brzo postane premalo.
Zato vredi povremeno proveriti dužinu stopala, naročito kod mlađe dece i u periodima bržeg rasta. To ne mora biti komplikovano. Nekoliko minuta merenja često spreči mnogo dana nošenja neodgovarajućeg para.
Pravi broj dečije obuće nije stvar sreće, već nekoliko dobrih provera i malo pažnje. Kada krenete od stopala, a ne od same oznake broja, izbor postaje mnogo jednostavniji – i za vas i za dete koje samo želi da se kreće bez smetnji.